Prirodnjački muzej u Beogradu

16/09/2026

На овогодишњој манифестацији ,,Мамутфест” одржаној у Народном музеју Кикинда, Природњачки музеј је учествовао са пригодним програмом и радионицом ,,Календар мамутске степе”. 🦣

Радионица намењена најмлађим посетиоцима манифестације, имала је за циљ да на забаван начин едукује и приближи сазнања која имамо о исхрани и изгледу станишта мамута Кике!

Поред радионице, посетиоци свих узраста могли су да се упознају са одабраним палеонтолошким и примерцима ентомофауне и ближе се упознају са значајем природњачких збирки и њиховог очувања. 🌿

Овогодишња манифестација окупила је бројне стручњаке из више музеја у Србији, а испред Природњачког музеја учестовали су драге колеге Симка Вукојевић, музејски педагог, Драгана Вучићевић, виши кустос и Милош Мрваљевић, препаратор.

Хвала Народном музеју Кикинда, као и свима на интересовању, учествовању и дружењу! 🤍

14/09/2026

11/09/2026

🍐 ДУЊА - ВОЋЕ БОГОВА

Према античким предањима, дуња није била тек обично воће. Симболизовала је љубав, срећу, плодност, мудрост, лепоту и постојаност, а веровало се чак и да су њоме богови одређивали судбине.
Иза ових древних прича крије се и једна веома стара воћна врста. Дуња се гаји више од 4.000 година, а њено порекло везује се за југозападну Азију и подручје Кавказа, одакле се временом ширила ка Малој Азији и старој Грчкој.

🌿 Иако је ретко била главна гајена култура, дуња је опстала кроз векове и данас је распрострањена и код нас. У Србији је најчешће срећемо као појединачно стабло у двориштима, на окућницама или крај њива, а у народу је позната под бројним именима: вуња, гдуња, дуњац, гуња, мрка туња, цуња...

А оно по чему је готово свако препознаје?
Мирис. 💛
Њена снажна и препознатљива арома учинила је дуњу омиљеним јесењим плодом. Од ње се припремају слатко, пекмез, мармелада, компот, желе (китникез) сокови и други производи, а осушени плод може бити и додатак чајевима.
Иза мириса и укуса крије се и занимљив хемијски састав: плод садржи шећере, пектине, органске киселине, витамине и бројне минералне материје.

Тако једно наизглед скромно стабло повезује ботанику, историју, митологију и традицију - од античких прича о воћу богова до мириса дуње који и данас многе асоцира на јесен и старе породичне домове. 🍂

08/09/2026

МАМУТФЕСТ у Кикинди сваке године окупља љубитеље природе, науке и културе, славећи јединствено природњачко наслеђе овог краја – чувено откриће мамута Кике! 🦣

У оквиру овогодишњег фестивалског програма, 12.9. у суботу од 11ч, Природњачки музеј организује интерактивну, едукативно-креативну радионицу отвореног типа под називом „Календар мамутске степе”, намењену свим малим истраживачима и њиховим породицама. 💡

Радионица „Календар мамутске степе” води децу на узбудљиво путовање кроз време – право у ледено доба! 🧊
Малишани ће имати прилику да кроз заједничке креативне радове реконструишу и оживе богати екосистем у коме је Кика некада живела. 🏔️

Видимо се у суботу! 🤍

04/09/2026

Амброзија је најпознатија и најопаснија алергена биљка на свету!

У народу је позната као амброзија, пелинолисна амброзија, лимунџик, опаш, фазануша, партизанка, парложна трава, итд.

Полен амброзије изазива алергију код 10% људи и узрочник је 50-60% свих поленских алергија. Сматра се да на нашим просторима расте око 10 биљака по становнику. 👥

Бројност овог корова је у сталном порасту. Једна биљка може произвести и преко 160000 семенки. Семе у земљишту може одржати клијавост чак и до 40 година. 💡

Амброзија је самоникла биљка степско-преријских подручја Северне Америке, али је натурализована широм света: присутна је на свим континентима и понаша се као космополитска биљна врста. Претпоставља се да је у Европу унета између 1800. и 1850. године. Први пут je у Европи примећена 1863. године у Немачкој, а у Србији 1953. године.

У Европи распрострањена је у централним, јужним, југоисточним и источним деловима континента.
Ова врста расте на запуштеним и неуређеним местима, баштама, вртовима, двориштима, у усевима, воћњацима и виноградима, у компостиштима, јамама са шљунком, грађевинским парцелама, дуж саобраћајница, на међама, присутна је како у сеоским тако и у градским срединама.

🌿Алергена својства полена: врло изражена. Максимална концентрација полена амбрoзије у ваздуху очекује се током августа и прве половине септембра. Амброзија цвета од почетка јула па све до првих јесењих мразева.

📸: Марко Несторовић

01/09/2026

📚 Нова школска година доноси нове музејске авантуре! 🔬🦋

Свим нашим школарцима желимо срећан полазак и повратак у школске клупе, много радозналости, нових знања, добрих другара и питања на која тек треба пронаћи одговоре. 💡

А учење се, наравно, не завршава када се школско звоно огласи! 🦖🔍

И током школске године чекамо вас у Природњачком музеју - уз наше изложбе, радионице и различите едукативне програме кроз које заједно настављамо да истражујемо природу и свет око нас!

Срећан почетак нове школске године! 🎓✨

Ваш Природњачки музеј 🤍

29/08/2026

Причу о добром укусу настављамо у Горњем Милановцу!
У Музеју рудничко-таковског краја отворена је изложба Природњачког музеја „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“.
Од биљке до шољице, од Етиопије до београдских кафеџиница, још једно гостовање које показује колико се природе, историје и културе може сакрити у нечему што нам је тако свакодневно. ☕🌿

Хвала домаћинима и публици на лепој атмосфери!
📍 Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац
📅 Изложба је отворена до октобра 2026.

Свратите на једну причу о кафи - кафа није обавезна. 😉

27/08/2026

☕ КАФА - УЗБУДЉИВА ПРИЧА О ДОБРОМ УКУСУ
Изложба Природњачког музеја „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“ наставља своје путовање по Србији - овога пута гостује у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

📅 Отварање: 27. август 2026.
🕖 19 часова
📍 Музеј рудничко-таковског краја

Од Етиопије, постојбине кафе, преко историје њене производње и прераде и европских и београдских кафеџиница, до различитих начина припреме, кофеина и богатства укуса – изложба открива колико се занимљивих прича крије иза једне шољице кафе.
О изложби ће говорити њена ауторка др Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја, а изложбу ће отворити Жељко Цветковић, директор Музеја рудничко-таковског краја.
Ово је једанаесто гостовање изложбе у музејима широм Србије, а публика ће моћи да је посети до октобра 2026. године.
Изложбу прати и публикација „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“, која ће бити доступна током трајања гостовања.

Илустрације: Бора Милићевић
Фотографије: Александра Савић
Дизајн: Снежана Рајковић
☕ Добро дошли на причу о кафи - много већу од једне шољице.