16/09/2026
Са свега 19 година, Михаило С. Петров ушао је на ликовну сцену као један од најмлађих и најбунтовнијих протагониста југословенске авангарде. Петров је био бучан, опскуран, другачији и право дете авангарде”.
Уместо традиционалног академског сликарства, изабрао је пут експеримента и постао један од кључних сарадника легендарног часописа „Зенит”. Петров је на београдску сцену донео немир, револуцију и апстракцију.
Није желео да слика радове који ће красити салоне тадашње елите. Опседнут идејама Василија Кандинског, преводио је његове текстове и у своје композиције уносио строгу геометрију и математику. Да би илустровао роман „77 убица” писца Бранка Ве Пољанског, Петров ствара фасцинантну „Композицију 77” – акварел са мотивима шаховског поља и скривеним ћириличким слова која криптограмски образују реч „БРАНКУ”.
Изражавао се кроз различите авангардне ефекте – од геометријске апстракције и кубизма у уљу на платну „Предео”, па све до спајања визуелне уметности и поезије кроз радове попут „Фрагмента наших грехова”.
Прошетајте Народним музејем и погледајте уживо:
Михаило С. Петров, Ритам, 1921.
Михаило С. Петров, Предео, 1921.
Михаило С. Петров, Композиција, 1922.
Михаило С. Петров, Портрет Бранка Ве Пољанског, 1924.
Плакат за изложбу Зенит, 1924.
