06/05/2026
ЂУРЂЕВДАН: БУЂЕЊЕ ПРОЛЕЋА
У готово свим срединама, Ђурђевдан је празник посвећен пролећу. Обичаја који се везују за ову светковину има толико да би могли чинити посебан ђурђевдански циклус.
Један од најпознатијих обичаја јесте ђурђевдански уранак. Народ се буди пре зоре како би дочекао прву светлост дана. Дуго спавање на овај дан није било пожељно и често је изазивало негодовање околине. Уз то се везује и веровање о „предавању сна“: није се одазивало на туђи позив, јер се сматрало да се тиме преузима туђа тромост и лењост, која траје све до наредног Ђурђевдана.
До данас се одржао обичај плетења ђурђевданских венчића од пролећног биља, попут ђурђевка и млечике. Венчићи се каче у дому и на месту рада, као симбол заштите и благостања. Поред њих, правили су се и крстови од лесковог прућа, који су служили као заштита од непогода и града.
Обредне радње, које се изводе уочи или на сам дан Ђурђевдана, имају за циљ заштиту стоке и усева. Ритуално се коље јагње и једе јагњеће месо, музе се стока, људи се купају или прскају водом, куће се ките зеленилом, а на одређеним местима пале се ватре. У пракси је била присутна и љубавна магија, а веровало се да на овај дан треба измирити све дугове.
Посебно место заузима прва мужа у години, праћена бројним обредима. Овце су се музле кроз посебно припремљен округао, шупљи колач, што је имало симболичко значење плодности и напретка.
У традиционалној култури Срба, година је била подељена на два дела. Од Ђурђевдана почиње летњи период који траје до Митровдана. Ова два празника сматрана су „главом године“, када је било важно да се породица окупи. У народу се говорило да се на Ђурђевдан окупљају хајдуци, док се у сточарским крајевима тада ангажују пастири и друга радна снага.
Ђурђевдан се слави као крсна слава, али и као сеоска слава и заветина у многим крајевима Србије. 🌿
Легенда: Душан Масловарић, Ђурђевдански обичај, Дубље (Свилајнац), 1969, Дрф00284;4508, Фотодокументација Етнографског музеја у Београду
