02/02/2026
Музеј Срема на научним скуповима
Током протекле недеље, „Музеј Срема" имао је свог представника на два значајна научно-стручна скупа. Најпре је у понедељак 26. јануара колега Стево Лапчевић као добитник „Златне значке" Кулутрно-просветне заједнице добио могућност да у „Југословенској кинотеци" у Београду, говори на скупу „Српска култура данас: историјско искуство, проблеми, перспективе", који је скупа са „Културно-просветном заједницом" организовало Министарство кулутре, а који је окупио научнике, књижевнике, уметнике и руководиоце најзначајнијих културних институција Србије: од Министарства кулутре, преко директора „Народног музеја", „Музеја Града Београда", „Војног музеја", архива Србије, Југославије и Војводине, те установа културе са Косова и Метохије и широм српског културног простора.
Том приликом Лапчевић је говорио на тему „Рад у култури као духовни позив: између структуралне ограничености и воље" у којем је указивао на раскорак између носилаца културне политике и радника у култури, на структурална ограничења која се огледају у пројектованим буџетима, степену заинтересованости креатора јавног живота у локалним заједницама за културу и друге „објективне" проблеме са једне стране и потрбе да се напори у заштити, истраживању и презентовању културно-историјскског наслеђа схвате не као проста радна обавеза, већ као духовни позив који обавезује да се не препушта реалним проблемима који се у коначници неретко узимају и као изговор за пасиван однос према наслеђу.
Три дана касније, Лапчевић је учествовао и на научном скупу који су заједнички у Новом Саду организовали ПКЦ „Наслеђе" и Матица српска, на тему „Братска (словенска) нит – мостови културе и пријатељства". Том приликом, на скупу који је окупио професоре универзитета, научне истраживаче из Србије и Русије, Лапчевић је као политиколог говорио на тему „Улога религије и кулутре иденитета у јавној политици на Балкану: (не)могућност сарадње" и том приликом указивао на значај који у одређењу (гео)политичких образаца словенских народа на Балкану имају два кулутрно-цивилизацијска импулса који су (у различитим историјским формама) обликовала полуострво: европски и евроазијски.