12/04/2026
Васкрс је празник над празницима, већи од петнаест великих празника. Васкрс увек пада у недељу и то у прву недељу иза пуног месеца који долази након пролећне равнодневнице. Реч је о покретном празнику који се може померати у раздобљу од пет седмица. Најраније може да пасти 22. марта/ 4. априла, а најкасније 25. априла/ 8. маја.
На овај начин васкрс повезује соларно и лунарно рачунање времена. На Ускрс изјутра се умива свежом водом у коју се претходно стављени црвено обојено јаје, босиљак и здравац. Приликом умивања, јаје се трља по лицу да би тело било здраво а образи црвени. Прво обојено и оборено јаје чува се годину дана и назива се ,, чуваркућом". У појединим крајевима се закопа у њиву као жртва божанству које чува усеве.Љуспе од ускршњих јаја се бацају у мравињак да би кокошке обилато носиле. Када дете има проблема да научи да говори, мајка га стави у врећу, чим чује јутарња црквена звона, обиђе круг око куће да би проговорила. За Ускрс се спрема колач у који се стави јаје где се притом заједно испеку. За Ускрс не ваља спавати да се не би дремало читаве године. По веровању, ко умре на Ускрс, душа му одлази у рај, јер су у том тренутку врата раја отворена. По народном схватању, за Васкрс се истиче култ природе, њено ускрснуће, које се приказује у виду биља( гранчице и цветови) и црвеном бојом која симболише живот нове природе.
Урош Предић
Васкрсења Христово 1903 година
