25/09/2026
Насупрот фибули као мушком украсу (virilis fibula militarisque), стоји укосница као типично женски украс (acus feminea) који касније, у време моде дугих коса, користе и мушкарци.
Укоснице изузетних пластичних детаља представљале су импорт из великих радионичких центара. Без обзира да
ли се ради о женским бистама или богињама, увек кад је приказана фризура, оне представљају хронолошки осетљив материјал.
Посебно квалитетно и минуциозно израђене су укоснице са бистом из флавијевског и антонинског периода, иако је било
веома тешко приказати емотивни или психолошки интензитет. Међутим, класицистичке тенденције врло су изражене у пластичности физиономских детаља и пажњи која је посвећена фризури. Наиме, од почетка Царства приметна је брза промена женских фризура, а носиоци креирања биле су припаднице царске куће, чији су стил и укус прихватале модерне жене,
посебно из вишег друштвеног слоја.Иако врло слична грчкој, римска фризура подразумевала је сложеније облике који
се уздижу изнад чела. Низ увојака распоређених у редовима један изнад другог, уоквирује лице. Пунђе су се носиле у комбинацији са малим шишкама и увојцима, а на крају су
се украшавале дијадемама и чеоним тракама, а коришћене су и мрежице за косу.
Извор: Монографија "Град Виминацијум" ауторке Драгане Спасић-Ђурић, музејског саветника археолога НМП, фотографијe: Вељко Илић, Марио Лисовски, Владета Стојић,
Драгана Спасић-Ђурић.
Koштана укосница, средина-друга половина II века, Г-640, Ц-7206.лок. Пећине, НМП 03/3489