05/08/2026
БИТКА КОД ПЕТРОВАРАДИНА 1716. ГОДИНЕ
Ове године навршава се триста десет година од чувене битке код Петроварадина.
Миром склопљеним у Сремским Карловцима 26. јануара 1699. године завршен је Велики бечки рат (1683-1699) и успостављена је нова граница између Хабзбуршке монархије и Османског царства. Мировни споразум је закључен на период од 25 година. Под османском контролом остао је југоисточни део Срема, док су Аустријанци, након ослобођења Петроварадина 1691. године, завладали фрушкогорским делом Срема.
Међутим, Османско царство је 1716. године прекршило мировни споразум и покренуло велику војску од око 200.000 ратника под командом великог везира Дамад Али-паше. Османска војска почела је 2. августа да пристиже у логор наспрам Петроварадинске тврђаве. На супротној страни налазила се царска хришћанска војска, која је бројала 70.000 војника, као и 8000 припадника Петроварадинског гарнизона, које је предводио принц Еуген Савојски. Истовремено, Савојски је преко понтонских мостова на Дунаву почео да пребацује војску са бачке стране на простор тврђаве на сремској обали. Дан уочи битке, 4. августа, снажна олуја покидала је понтонске мостове. Захваљујући труду и упорности шајкаша и инжињерије, мостови су током ноћи поново монтирани.
Битка је почела у 7 часова ујутру, 5. августа 1716. године, на дан Марије Снежне, нападом хришћанске армије на положаје османске војске. Дошло је до судара између царске пешадије и јаничара, који је окончан успешаним пробојем јаничарских редова. Уследио је напад на османску артиљерију. Савојски је наредио напад коњице из правца Васерштата, према главном османском логору. У рововима Транџамента јаничари су извели противнапад и продрли ка бедемима тврђаве. Царска коњица извршила је удар са оба крила. Истовремено, царска пешадија задржала је положаје и омогућила даљи продор коњице. Велики везир Дамад Али-паша био је рањен и убрзо је преминуо. Османска војска била је потпуно поражена и у расулу се повукла ка Београду. Битка је окончана око 12 часова.
Велика победа хришћанске војске означила је дефинитивно сламање османских империјалних намера према централној Европи.