Народни музеј Краљево

Народни музеј Краљево Званична Фејсбук страна Народног музеја у Краљеву.

Народни музеј у Краљеву основан је 1. маја 1950. године као Музеј завичајног типа под називом Градски музеј Ранковићево. Године 1953. Музеј мења назив у Народни музеј Ранковићева, а од 1955. има данашњи назив Народни музеј у Краљеву.
Током наредних година најзначајнији подухват је формирање колекције копија фресака XIII века које су радили најпознатији српски кописти што је резултовало отварањем тзв. Галерије фресака 1965. године.

Народни музеј у Краљеву према класификацији музејских предмета спада у музеје комплексног типа и садржи 5 збирки: за археологију, нумизматику, етнологију, историју и уметност око којих су формирана истоимена одељења, као и одељења за конзервацију, документацију, педагошко-пропагандни рад и стручну библиотеку. Према територијалној класификацији је регионални музеј надлежан за три општине: Краљево, Рашка и Врњачка Бања.

Након 60 година од оснивања Музеј у Краљеву је израстао у значајну установу у области заштите покретних културних добара која брине о хиљадама предмета разврстаним у збирке, организује изложбену и издавачку делатност, научне скупове, округле столове, радионице, музичке програме и промоције стручне литературе. Музеј негује успешну сарадњу са свим релевантним установама заштите, културе, науке и високошколским установама. Круну вишедеценијског рада Музеја представља Стална поставка отворена 15. маја 2008. године. О успешности у раду и доприносу у сфери културе најбоље говори награда „Михајло Валтровић“ коју је Музејско друштво Србије доделило Народном музеју у Краљеву 2008. године.

Зграда у којој је данас смештен Музеј је адаптирано старо школско здање подигнуто 1873. године у коме су до 1975. радила Ратарска школа, Гимназија и основна школа. Општина града Краљева је 1985. године пренела ову зграду у власништво Музеја. Адаптација зграде започела је 1993. године, а прва фаза, односно приземље здања, завршено је 1995. године. Друга фаза дефинисана у етапе спрат – поткровље – фасада завршена је у периоду између 2002. и 2005. године чиме је Музеј добио простор од 1270 м2 у 4 нивоа.

На данашњи дан, 6. августа 2026. године, обележава се Дан рудара, у сећање на велики штрајк организован на овај дан 1903...
06/08/2026

На данашњи дан, 6. августа 2026. године, обележава се Дан рудара, у сећање на велики штрајк организован на овај дан 1903. године у Сењском Руднику, неколико дана након велике несреће у којој је живот изгубила цела смена. У привредном развоју Краљева и Рашке више од једног столећа велику улогу играју Ибарски рудници каменог угља.

Камени угаљ на подручју Баљевца на Ибру откривен је приликом изградње пута Краљево-Рашка, током девете деценије 19. века. Године 1924. државна рудишта у овој области дата су под закуп предузећу „Милан Савић и синови”, а управо се ова година узима као година почетка рада Ибарских рудника. Седиште управе је било у Баљевцу, а први рудари су доведени из рудника Боговина код Зајечара. Вађен је потпуно чист угаљ одличног квалитета, што је реткост код камених угљена. У Јарандолу је 1927. године подигнута и електрична централа, а убрзо је почела и изградња низа пословних и стамбених објеката, укључујући и зграду управе и радничку колонију.

Осим мештана у Ибарским рудницима су радили и рудари из Кордуна, Лике, Далмације, околине Врања и Источне Србије. Радило се и по 12 сати. Након првог штрајка 1929. године уведено је осмочасовно радно време. Нередовне плате и лоши услови рада доводили су до нових штрајкова наредних година, а пословање је отежала и велика економска криза тридесетих година.

После Другог светског рата Ибарски рудници су национализовани. Убрзо почиње њихова модернизација, али током 60-их долази до смањене производње због фаворизовања нафте, чиме пословање Ибарских рудника упада у кризу. Како би се очувала радна места наредних деценија долази до нових истраживања и преоријентације пословања. Данас окосницу
Ибарских рудника чини површински коп Прогорелица, отворен 2010. године.

Народни музеј Краљево је 2024. године, поводом обележавања 100 година рада Ибарских рудника, реализовао сталну поставку у управној згради РКУ „Ибарски рудници” у Баљевцу.

Иако су први бицикли вожени у Краљеву и пре избијања Првог светског рата, популарност вожње „точка”, како се тада бицикл...
05/08/2026

Иако су први бицикли вожени у Краљеву и пре избијања Првог светског рата, популарност вожње „точка”, како се тада бицикл називао, нагло је порасла тридесетих година прошлог столећа. У октобру 1935. основана је бициклистичка секција при спортском клубу „Морава”, а годину дана касније формиран је Краљевски бициклистички спорт клуб „Ласта”. Бициклизам је постао велика страст Краљевчана, нарочито младића који су се такмичили у брзим вожњама. Колико бициклиста је тих година возило свој „точак” сведочи и писмо једног Краљевчанина у београдској „Политици”, у ком се аутор жали да је немогуће ићи тротоаром због великог броја бициклиста који возе пребрзо, па је постало безбедније ходати коловозом.

У циљу популаризације овог спорта 6. октобра 1935. године одржана је и велика промотивна трка од Краљева до Лопатнице. Трка је започела у 9 ујутру код „Женеве”, а становници села дуж пута су поздрављали њене учеснике. У Лопатници је вишечлана комисија чекала бициклисте испред кафане. Прва три места заузели су Мирослав Матовић, Јован Благојевић и Стојан Стојић.

Стојић је био и најуспешнији краљевачки бициклиста између два рата. Возио је бицикл све до Берлина 1936. године, како би стигао на Олимпијске игре, а самостално је наступао на чувеној трци „Тур де Франс”, као и на великој „Трци око Србије” 1940. године. Нажалост, његов живот је окончан врло рано. У октобру 1941. године ухапшен је и одведен у краљевачки Лагер као талац. Ни познавање немачког језика, као ни чињеница да је био неформални учесник берлинске Олимпијаде нису били довољни да га ослободе. Стрељан је у Лагеру, а у тренутку смрти имао је само 30 година.

На данашњи дан, 4. августа 2026. године, Српска православна црква прославља Благу Марију, односно Свету Марију Магдалену...
04/08/2026

На данашњи дан, 4. августа 2026. године, Српска православна црква прославља Благу Марију, односно Свету Марију Магдалену. Јеванђелист Лука убраја је међу жене које су путовале са Христом и помагале његову мисију својим добрима, а наводи и да ју је Христос ослободио од седам злих духова (бесова). Након Христовог васкрсења постала је један од првих сведока празног гроба и проповедница Јеванђеља. Према црквеном предању, отпутовала је у Рим, где је цару Тиберију даровала црвено јаје као симбол Христовог васкрсења. Потом је отишла у Ефес код Светог Јована Богослова, где се и упокојила.

У Мирашима, у Гокчаници, постоје темељи цркве посвећене Благој Мари. Реч је о праовугаоној подужној грађевини са полукружном апсидом, дужине око 8 m, а ширине око 4 m. Обрушени зидови од ломљеног и притесаног камена серпентина, очувани су до висине од 30 cm. Делом очувани улаз је био на западној страни. Нема трагова пиластара који би указивали да је црква била засвођена. Вероватно је само имала кровни покривач од притесаног камена или шиндре. У њеном олтарском простору импровизовано је култно место, које је и даље живо. Окружена је средњовековним гробљем.

У краљевачком селу Сирча налази се црква посвећена Светом пророку Илији. Подигнута је у периоду од 1875. до 1877. године...
03/08/2026

У краљевачком селу Сирча налази се црква посвећена Светом пророку Илији. Подигнута је у периоду од 1875. до 1877. године. Црква је једнобродна грађевина са основом у облику тролиста, са три травеја одвојена пиластрима и полукружном олтарском апсидом и певничким просторијама. Постоје подаци да је у њој једно време био смештен иконостас који је првобитно био у Цркви Свете Тројице у Краљеву, али то није данашњи сирчански иконостас. Иконостас који се данас налази у Цркви Светог Илије је пренет из Жиче. Сама црква је обнављана четири пута. Први пут је обновљена 1903. године, други пут непосредно пред Други светски рат и трећи пут током седамдесетих година. Последња, четврта обнова, уследила је након земљотреса који је 2010. године погодио Краљево и његову околину.

У порти цркве налази се и спомен-звонара посвећена ратницима страдалим у Балканским и Првом светском рату. Споменик је откривен на Петровдан 1926. године. Њена два звона су донирали трговац Радослав Павловић и Јелена Миливојевић, обоје из Опланића. Споменик је пројектовао архитекта Министарства грађевине Светозар Јовановић, који је уписан у добротворе пошто није наплатио свој рад. Спомен-звонара је грађена од сирчанског камена у постољу, а за горње делове је коришћен вештачки камен. Улазна врата се налазе са источне стране, а са осталих страна уграђене су беле, мермерне плоче на којима су исклесана имена 197 палих ратника из Сирче и околних места. Осим овог споменика, у порти цркве се налази и спомен-плоча са именима страдалих у Другом светском рату.

На данашњи дан, 2. августа 2026. године, Српска православна црква прославља Светог пророка Илију, који је живео у IX век...
02/08/2026

На данашњи дан, 2. августа 2026. године, Српска православна црква прославља Светог пророка Илију, који је живео у IX веку пре нове ере. Био је из јеврејског племена Ароновог и из града Тесвита, због чега је прозван Тесвићанин. Његов отац Савах је након Илијиног рођења имао виђење у коме Анђели повијају дете огњем и дају му пламен да једе, што је било предзнамење његовог пламеног карактера. Од раног узраста био је посвећен молитви и окренут Богу.

Свети пророк Илија, се истакао у борби са отпадништвом јудејског народа од Бога који се одао обожавању Вала. Његовом молитвом се затворило небо тако да три године и шест месеци није пала ни кап кише, како би се народ покајао. И сам Илија је страдао током суше и делио судбину народа, али га Бог упућује у пустињу код потока Хората, где му гавран доноси храну. Управо у овој сцени је приказан у манастиру Морачи, где постоји циклус од 11 сцена из живота славног пророка, а сцена са гавраном спада у најпознатије представе Св. Илије у нашој култури. Оригинал се датује у средину 13. века, а копија ове фреске, рад сликара Александра Томашевића, чува се у Збирци копија Народног музеја Краљево.

Да ли сте знали да су двојица Краљевчана 1936. године стигли бициклом до Берлина, тада домаћина Олимпијаде, отворене на ...
01/08/2026

Да ли сте знали да су двојица Краљевчана 1936. године стигли бициклом до Берлина, тада домаћина Олимпијаде, отворене на данашњи дан пре тачно 90 година? Били су то Стојан Стојић и Делета Нишавић, посластичар, обојица чланови Спортског клуба „Морава”. Те године уведена је нова олимпијска традиција паљења бакље у Олимпији, месту одржавања древних игара, која би затим била ношена до земље домаћина. Стојић и Нишавић су одлучили да читаву путању бакље прате на својим бициклима, што је значило да је требало да пређу преко 3000 километара између Олимпије и Берлина.

У Олимпију су кренули преко Бугарске, свуда изазивајући велико интересовање становништва. У неким грчким селима су захваљујући њима становници први пут уживо видели бицикл. Повремено је терен био толико тежак да су поред пртљага понекад морали да носе и своја превозна средства. Због проблема са документацијом краљевачки бициклисти нису могли одмах да пређу југословенско-мађарску границу па им је бакља измакла, али су после кратког задржавања у Суботици наставили пут и стигли у Берлин. О њиховом подухвату је писала и страна штампа. Са собом су носили дневник, сакупљајући потписе и фотографије познатих личности попут Хитлера, Геринга, Гебелса, Хеса, као и Карла Дима, главног организатора Олимпијаде и човека заслужног за идеју преноса олимпијске бакље.

Стојан Стојић и Делета Нишавић су искористили прилику да наредних недеља обиђу Немачку, посетивши и Минхен и Нирнберг. Пошавши на пут без много новца, за смештај и храну су се често ослањали на гостопримство мештана. Након Немачке су обишли и Холандију, па су се у домовину вратили тек након неколико месеци, прешавши својим бициклима више од 12.000 километара. Са собом су донели олимпијску заставу која се данас чува у Народном музеју Краљево. Нажалост, Стојићев живот окончан је свега 5 година касније. Био је међу таоцима стрељаним у краљевачком Лагеру у октобру 1941. године.

Да ли сте знали да се у селу Дојиновиће код Новог Пазара налази најмања црква у Србији? Ова црква посвећена је Светој Ма...
31/07/2026

Да ли сте знали да се у селу Дојиновиће код Новог Пазара налази најмања црква у Србији? Ова црква посвећена је Светој Марини (Огњеној Марији), а у народу је позната као Мариница. Подигнута је у првој половини 17. века, на узвишењу које доминира изнад села. Према предању, турски ага је дозволио да црква буде подигнута, али само под условом да буде што мањих димензија, да може да се подигне за једну ноћ и да буде на што неприступачнијем месту. Цркву су по овом предању подигли чланови породице Смудић, испоштовавши агине услове.

Црква је једнобродна грађевина врло малих димензија: њена дужина је 3 метра, а ширина свега метар и по. На источној страни се налази олтарска апсида, која је споља тространа а изнутра полукружна. Подигнута је од тесаног камена пешчара, засведена полуобличастим сводом и покривена каменим плочама. Светлост допире у унутрашњост цркве кроз прозор на апсиди. Живопис је релативно добро очуван, а због малог простора сведен је на стојеће фигура светитеља и њихове представе у медаљонима, уз доминацију орнаментике. Фреске су дело непознатог сеоског мајстора који је вероватно припадао локалној радионици чији су чланови украсили и друге сеоске цркве у овом крају.

На данашњи дан, 30. јула 2026. године, Српска православна црква прославља Свету великомученицу Марину, која је пострадал...
30/07/2026

На данашњи дан, 30. јула 2026. године, Српска православна црква прославља Свету великомученицу Марину, која је пострадала крајем 3. века. У народу је позната као Огњена Марија, а заједно са Светим Илијом, Светим Прокопијем, Благом Маријом и Светим Пантелијом спада у тзв. огњевите свеце, за које се веровало да кажњавају огњем. Дани када се они прослављају падају у најтоплије месеце године - јул и август. Сачувано је и веровање да су Свети Илија и Света Марина брат и сестра.

Верује се да се на дан Свете Марине треба уздржати од радова, јер она шаље пожаре и олује да униште летину свима који не поштују њен празник. Због тога се овај дан често узима за сеоске заветине, а нарочито је поштују управо они чија је летина претходно страдала. Огњена Марија је и заштитница жена, па су народни обичаји женама налагали да на овај дан не обављају никакве послове, ни у кући ни у пољу.

У селу Доиновићи код Новог Пазара, на обронцима Голије, налази се и малена црква посвећена Светој Марини, позната под именом Мариница.

Да ли сте знали ко су огњевити свеци? То су светитељи за које се у народу веровало да кажњавају огњем, односно да ватром...
28/07/2026

Да ли сте знали ко су огњевити свеци? То су светитељи за које се у народу веровало да кажњавају огњем, односно да ватром и непогодама уништавају летине оних који их не поштују и не празнују њихов дан. Празници огњевитих светаца падају у два најтоплија месеца у години - јул и август. У огњевите свеце спадају Свети Прокопије (Прокопље) (21. јул), Света Марина (Огњена Марија) (30. јул), Свети Илија (2. август), Света Марија Магдалена (Блага Марија) (4. август) и Свети Пантелејмон (Свети Пантелија) (9. август).

Током ових дана се строго уздржавало од било каквих послова, а овај обичај су поштовали чак и муслимани. Огњевити свеци су често били прослављани и као сеоске славе или пак као заветине, када је обележаван дан у ком је село погодила нека већа несрећа, попут елементарне непогоде. У народу су била раширена и веровања по ком су огњевити свеци били браћа и сестре. Тако се на пример сматрало да је Огњена Марија старија сестра Светог Илије, а Блага Марија млађа, док је Свети Пантелејмон био најмлађи брат. Ипак, ово народно веровање није засновано на чињеницама, с обзиром на то да су поменути светитељи живели у потпуно различитим периодима и да су их често раздвајали векови.

27/07/2026

Да ли сте знали да краљевачки „Абрашевић” ове године обележава читав век постојања? О овом значајном јубилеју у културном животу града на Ибру говори вам историчарка Милена Балтић, уредница образовно-научног програма Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево.

Address

Трг Светог Саве 2
Kraljevo
36000

Opening Hours

Monday 06:30 - 14:30
Tuesday 06:30 - 20:00
Wednesday 06:30 - 20:00
Thursday 06:30 - 20:00
Friday 06:30 - 20:00
Saturday 09:00 - 13:00
Sunday 09:00 - 13:00

Telephone

+38136315350

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Народни музеј Краљево posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Museum

Send a message to Народни музеј Краљево:

Shortcuts

Share

Category