Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu

10/07/2026

10/07/2026

02/07/2026

Народни музеј Шумадије у Крагујевцу организује изложбу под називом „Уметничка заоставштина Милоша С. Максимовића“.

Изложба ће бити отворена у Малом ликовном салону Музеја у уторак, 7. јула 2026. године у 13 сати. Кустос изложбе је Татјана Милосављевић, музејска саветница, историчарка уметности, која је и аутор публикације „Уметничка заоставштина Миолоша С. Максимовића – слике, цртежи, графике,“ коју је Народни музеј Шумадије објавио још 2018. године.

Милош С. Максимовић је рођен у Крагујевцу 1942. године. Дипломирао је на Академији за ликовне уметности у Београду на сликарском одсеку, у класи професора Мила Милуновића и Љубице Сокић, 1968. године. Радио је као професор ликовног образовања у ОШ “Ђура Јакшић” у Крагујевцу. Самостално излагао у Крагујевцу 1970. године. Учествовао на бројним колективним и групним изложбама у земљи и иностранству. Био је један од оснивача Удружења ликовних уметника Крагујевца и његов секретар. Члан УЛУС-а од 1971. године. Објављивао је текстове о сликарству, посебно о ликовној култури у Крагујевцу, ликовном стваралаштву тзв. крагујевачког круга – и био врло пристрасан. Писао је и поезију. Изгубио је живот несрећним случајем 1973. године.

Директан дародавац једног великог дела уметничког опуса овог уметника је његова мајка Дора Пилковић Петани. У њеном дому кустоси Одељења за историју уметности Народног музеја Крагујевац Споменка Ковачић Гужвић и Татјана Милосављевић прегледале су и пописале све што је Дора Пилковић Петани желела да поклони Музеју. Након свега, дошли смо до броја који се званично води као Уметничка заоставштина - Легат Милоша С. Максимовића – 226 слика ( 24 уља на платну, остало су
акварели, пастели, гвашеви .... ) и 324 цртежа и графика. Укупно је преузето и Музеј чува - 550 предмета- 548 уља, пастела, акварела и цртежа, као и кутија за боје и палета.
Иако је професионално био активан тек деценију – од почетка 60их година до смрти 1973. године, Милош С. Максимовић је оставио разноврстан и бројно велики опус.

Тематски, највише се бавио – портретом, аутопортретом, мртвом природом, пејзажом, крагујевачким мотивима , .....док је у смислу техника примењивао највише акварел, уља на платну или на лесониту, гваш, пастел.

У легату, уз 24 уља на платну и лесониту, има највише акварела и цртежа, као и мањи број гвашева и пастела. Фигура и природа су главне теме његовог интересовања. Уз најбројније разноврсне портрете (девојака, деце, познатих Крагујевчана...) присутни су пејзажи (сеоски и урбани, посебно крагујевачки), као и ентеријери и мртве природе. Цртежи су рађени – оловком, угљеном, фломастером, тушем, мастилом , чак и хемијском оловком.

Изложба ће бити отворена до 25. августа 2026. године.

17/06/2026

Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu organizuje izložbu pod nazivom „Foreign Affairs – strani umetnici 20. veka u zbirkama Odeljenja za istoriju umetnosti,“ autora Tatjane Milosavljević, muzejske savetnice, istoričarke umetnosti.
Izložba će biti otvorena u Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja Šumadije u utorak, 23. juna, 2026. godine u 13 sati.
Izložba predstavlja 12 umetnika iz sedam zemalja sa 23 umetnička dela – slike, skultpure, instalacije, grafike, crteži . Autori su iz Nemačke, Italije, Rusije, Slovačke, Poljske, Španije i SAD.
Izložbu priređujemo u nadi da će se i ova relativno mala kolekcija evropske savremene umetnosti širiti i dobiti zasluženo mesto, između ostalog, i kao važan izvor proučavanja kroz kontekst sa domaćom savremenom umetnošću.
Jedna činjenica je najinteresantnija i ona i stavlja čitavu priču u kontekst saradnje, kulturne razmene – odatle i naziv izložbe - a to je da je grad Kragujevac grad pobratim sa više gradova po Evropi i šire – tako da je određen broj umetničkih dela stigao kao poklon tih gradova, odnosno, njihovih umetnika.
Izložba će biti otvorena do 10. avgusta 2026. godine.

30/04/2026

У уторак, 5. маја 2026. године у 13 часова, у Уметничкој галерији Народног музеја Шумадије, биће отворена изложба „Бора Иљовски: Померени редослед“. Поставка реализована у сарадњи са Музејом савремене уметности у Београду (МСУБ), доноси селектован пресек радова из уметниковог Легата, нудећи стручној и широј јавности увид у један од најдоследнијих и најаутентичнијих сликарских опуса у српској уметности друге половине 20. века.
Поставка „Померени редослед“ акцентује процесуалност његовог рада – од раних формативних искустава на београдској Академији ликовних уметности, преко радикализације сликарског поступка током седамдесетих, до монументалних композиција из осамдесетих и деведесетих година, као што су „Оди-се-јада“ и „Последице оштрог ветра“.

Изложба представља ексклузиван избор из Легата који је МСУБ стекао на основу уметниковог тестамента. Овај фонд, који обухвата преко 1000 радова на папиру (цртежа, гвашева и акварела) и 65 уља на платну, представља кључни извор за разумевање генезе уметникове мисли. Кроз изложена дела, може се прати трансформација од ране фазе обележене појавом нове фигурације до зрелих, херметичних система знакова који редефинишу појам декоративности у оквирима „чисте уметности“.

Изложба ће бити отворена за јавност до 16. јуна пружајући јединствену прилику за поновну реевалуацију места Боре Иљовског у савременом уметничком контексту.

27/04/2026

Међународни комитет ICOM-а за књижевне и композиторске музеје упућује позив за достављање апстракта за годишњу конференцију,
која ће се одржати у Крагујевцу, Србија,
од 12. до 15. септембра 2026. године на тему:
Књижевни и музички музеји у служби културе, образовања, истраживања и међукултурног дијалога,
у организацији ICOM-ICLCM-а,
Народног музеја Шумадије у Крагујевцу и ICOM-а Србије.

Главни циљ ICLCM-а је развој активности као што су истраживање, издаваштво, изложбе и образовање за књижевно-историјске/биографске и композиторске музеје. Савремени књижевни музеји и музеји композитора више нису пасивна складишта. Они постају активни посредници културног наслеђа, стварајући услове за дијалог између прошлости и садашњости, аутора и читаоца, композитора и слушаоца. Њихов циљ данас није само да сачувају артефакте, већ да наслеђе учине живим, разумљивим и релевантним за нове генерације, као и за међукултурни дијалог.

У складу са Резолуцијом бр.3 ICOM-а (2025) и Стратешким планом ICOM-а 2022–2028, ова конференција ће истаћи како позитивне околности тако и изазове, питања и иницијативе у вези са трансформацијом светог меморијалног простора у мултифункционални центар за културну размену и комуникацију.

Позив за достављање радова

Организациони одбор позива све чланове ICLCM-а и ширу ICOM заједницу да доставе радове и друге формате, укључујући панеле, радионице, постере и сродне формате, обрађујући теме које покривају основне теме „литералних и композиторских музеја који служе култури, образовању и истраживању“, укључујући, али не ограничавајући се на:

• Очување и унапређење културне баштине: депоновање материјалне имовине, рукописа, личних ствари, инструмената, нотних записа;

• Очување нематеријалне баштине: значења, слике и уметнички концепти који се не могу „ставити у витрину“;

• Образовна и просветитељска мисија: неговање когнитивних, културних, моралних и естетских вредности код посетилаца, интеграција образовних програма у школама и на универзитетима, развој инклузивних пројеката за особе са инвалидитетом;

• Иновативно представљање и визуелизација: тренутни концепт музејских комплекса нуди не само очување и излагање експоната, већ и могућност за заједничко учешће, сарадњу и емоционалну интеракцију;

• Привлачење нове публике: проналажење нових формата изложби за упознавање младих са књижевношћу и музиком, коришћење друштвених медија и дигиталних платформи за комуникацију са публиком, стварање „живих музеја“ са концертним просторима, учионицама и радионицама.

Практична питања

Добродошли су предлози који представљају одабрану тему у њеном ширем историјском и садашњем контексту, и будуће импликације са иновативним решењима за глобалну музејску заједницу кроз теоријске, критичке, практичне и стратешке тачке гледишта, заједно са детаљним студијама случаја и истраживачким пројектима високог нивоа.

Пожељно је да нам се придружите лично на догађају, али ће бити прихваћени и виртуелни доприноси јер ће се конференција одржати у хибридном формату.

Подношење предлога

Учесници који желе да поднесу предлог се моле да попуне онлајн формулар. Формулар садржи потребне личне податке, као и достављање апстракта (максимално 300 речи) и кратке биографије (максимално 150 речи). Напомена: Организациони одбор може уређивати пријаве за брошуру конференције.

Временски оквир

• Рок за подношење предлога радова: до поноћи (23:59 по париском времену) 20. маја 2026. године. Закаснеле пријаве неће бити разматране.
• Обавештење о прихватању: до 10. јуна 2026.

Организациони одбор

Ала Бајрамова, председница ICLCM-а, Музеј музичке културе Азербејџана
Галина Алексејева, потпредседница ICLCM-а, Национални музеј-Имање Лава Толстоја у Јасној Пољани, Русија,
Татјана Михајловић, председница ICOM-а Србија
Катарина Бабић, директор, Народни музеј Шумадије, Крагујевац, Србија
Јуриј Комлев, секретар ICLCM-а, Музеј ликовних уметности Оренбурга, Русија,
Чијао-Меј Лин, члан Управног одбора ICLCM-а, Национални музеј књижевности, Тајван

Контакт информације

Ала Бајрамова [email protected], моб. +994503104977
Галина Алексејева [email protected]
Катарина Бабић [email protected]

Објављивање зборника радова са конференције

Зборник радова са конференције ће бити објављен од стране ICOM-а –
ICLCM-а, након конференције, у дигиталном формату.

Више информација ускоро.