12/05/2026
На Старој планини очуван је вероватно најстарији ђурђевдански обичај под називом „Молитва“. Обред се обавља у селу Вртовац, на месту званом Калават.
Домаћин колачар приноси на жртву црно мушко јагње које представља заветну молитву испред записа (оброка), каменог крста из друге половине 18. века, смештеног у ћелији (народни назив за капелицу). Специфичност обичаја састоји се у томе што је на овом каменом крсту, испред кога се изводи ритуално приношење жртве, у плитком рељефу уклесан лик Светог Ђорђа. Сматра се да је као основ за његов лик коришћен приказ древног божанства – Трачког коњаника. Сваке године за Ђурђевдан се бира домаћин колачар који приноси заветну молитву (колективну жртву, црно мушко јагње) испред каменог крста и надаље се стара о религијском садржају овог обичаја. Уз земљорадњу, сточарство чини основни вид привређивања у планинским крајевима, па су ритуализовани послови око стоке везани за заштиту усева, напредак куће и здравље. Том приликом се припрема славски колач који у цркви или кући обредно ломе домаћин славе и надлежни свештеник. Некада су за празновање заветне славе колач ломили домаћин и планинка (изабрана жена), богато окићена разним биљем и венцем око главе која, како се верује, треба да представља дух природе и сматра се чуварем прераде млека. Након колективног обављања жртвовања заветне молитве у капелици, следило је освећење младог сира („велије“ или „груде“) и јагњећег меса, уз прскање мештана и учесника литије водом и житом, а уз благослов свештеника.
Молитва, ђурђевдански обред, представља елемент нематеријалног културног наслеђа из домена друштвених обичаја, ритуала и свечаних догађаја, који је 2012. године уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а на предлог Opština Knjaževac у сарадњи са Zavičajni muzej Knjaževac, Turistička Organizacija Opštine Knjaževac, Месном канцеларијом Кална и Удружењем за неговање традиције „Извор“ из Књажевца.
🔗 ка е-Регистру: http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/molitva-djurdjevdanski-obichaj