14/02/2026
Св. Трифун/ Св. Валентино
Српска православна цква (1)14. фебруар обележава св. Трифуна, који је рођен у селу Кампсади у Фригији у сиромашној породици. У детињству је чувао гуске, али и поседовао моћ исцељења и лечења људи и животиња. Тако је излечио од лудила и кћерку римског цара Гордијана који га је богато наградио, али је св. Трифун све разделио сиромашнима и наставио да чува гуске и моли се Богу. Након смрти цара Гордијана, у време великог прогона хришћана, одбио је да се одрекне своје вере у Исуса Христа, због чега је посечен мачем 250. године на данашњи дан.
Веровања становништва нашег краја у прошлости углавном се нису подударала са црквено установљеним култом. Народ је веровао се да је св. Трифун био виноградар, па на његов дан је требало започети послове у винограду. Обичаји су налагали да се тога дана оде у виноград и орежу две-три гиџе, да би година била родна, а од јесени вино слатко. Због тога је народ у источној Србији овај празник називао Св. Трифун Орезач и славили су га обавезно сви који су имали винограде. Поред тога што св. Трифуна у Србији обележавају виноградари, верујући да ће им он заштити винову лозу од свих болести и инсеката, св. Трифун се слави као крсна слава, а то је посебно заступљено код гостионичара (кафеџија). Веровало се ако на данашњи дан пада киша или снег, биће родна и добра година, али, уколико је време лепо и ведро, година ће бити сиромашна. Жене на овај дан нису смеле радити ништа иглама, да црви не би јели шљиве и кукуруз.
Крајем XX и почетком XXI века у Србији се јавља обележавање једног новог празника, који се датумом поклапа са празнoвањем св. Трифуна. Реч је о Дану заљубљених или св. Валентину који се обележава 14. фебруара у многим земљама западног света: Великој Британији, Северној Америци, Канади, Француској, Данској, Норвешкој, али у последњим деценијама и Грчкој, Шведској, Румунији, Кини и Јапану. Слање писаних љубавних порука (чији је основни облик “Be my Valentine”) куповање цвећа, поклона, изласци у ресторан и сличне комерцијалне форме су главни обичаји којe су везани за овај празник. Легенда о пореклу празника говори о римском свештенику Валентину, који је извршавао тајне обреде венчања, упркос забрани цара Клаудија II који их је забранио, сматрајући да ожењени мушкарци нису добри ратници. Због непоштовања забране Валентин је ухапшен и осуђен на смрт. Своје романтично значење празник је стекао највероватније још у средњем веку, али је 1969. године, одлуком Другог ватиканског сабора избрисан из католичког црквеног календара у покушају да се смањи број празника „легендарног“ карактера. Међутим, ова одлука није умањила његову популарност, како код католичких верника, тако и код многих других, с обзиром да је празновање св. Валентина постало глобални феномен.
Литература: Обичаји народа српскога, књига II, Српски Етнографски зборник, књига четрнаеста, уредио Д-Р Тих. Р. Ђорђевић, 1909.
Јана Баћевић, Дан заљубљених као Осми март транзиционе Србије, Гласник Етнографског института САНУ, LV (1), Београд, 2007.
Фотографија: Бокал за вино, Е/684
