04/06/2026
Но чини ми се к’о гријота из цркве књиге продавати. ― Адам Драгосављевић
Јернеј Копитар је интензивно сабирао србуље и добро их је плаћао. Поручивао је Вуку: „Потражите рукописе, а србуље, уколико се не могу купити, а оно бар да се погледају! где се овакве ствари могу боље сачувати од пропадања неголи у Дворској библиотеци!” Према томе, Вук се нарочито препоручио Адаму Драгосављевићу, упутивши га у трговину реликвија: „Сад ћу нешто особито да Вас молим. Без сумње Ви знате добро, да се Србуље зову оне наше црквене књиге, које су штампане (у XVI вијеку) у јужним крајевима (н. п. у Млецима – Венецији – в бнецiехь – у Црној Гори, у манастиру Милешеви, у Скадру и. т. д). Ви бисте мени особиту љубав и радост учинили, кад бисте ми какову од таки Србуља (има Псалтира, Службеника, Октоиха и Требника) могли добавити; а знам, да ји у црквама по Барањи има доста, које у прау леже без икака употребљавања, а може бити да се ђекоја и у приватни људи може наћи. За сваку Србуљу читаву (т.ј. која има и свршетак и почетак) платите на мој рачун до 10 форинти. За лијепу, чисту и читаву ја би цркви дао онаку Московску књигу, т.ј. Псалтир за Псалтир, јеванђелије за јеванђелије и. т. д. (али би волио дати 10 фотинти). Ако и више нађете једнаки, ништа зато; јер ји има од различнији изданија и у години једнаки тако, да је тешко познати. У Србуљи обично стоји на крају или у Сриједу; ђе су и кад су штампане. Ако ли би ми ђе нашли каку писану Србуљу (особито на пергаменту!), то би ми још милије било!” (Вук Стеф. Караџић, писмо Адаму Драгосављевићу, од 28. новембра 1826)
Сцена из епизоде "Добри ходи Црној Гори" телевизијске серије "Вук Караџић", у продукцији Телевизије Београд, из 1987. године. Улоге: Петар Краљ као Јернеј Копитар и Миодраг Мики Манојловић као Вук Стефановић Караџић.
