Muzej Vuka i Dositeja

Muzej Vuka i Dositeja Музеј Вука и Доситеја Народног музеја Србије меморијални је музеј посвећен Вуку Караџићу и Доситеју Обрадовићу

Музеј Вука и Доситеја Народног музеја Србије, меморијални је музеј посвећен је двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу.

За школске и друге групне обиласке са стручним вођењем наших кустоса обратите нам се путем електронске поште - [email protected]

Nova stalna postavka Muzeja Vuka i Dositeja
http://bit.ly/MuzejVukaiDositejaPostavka

10 razloga da posetite novu postavku:
http://bit.ly/10razloga

O muzeju
http://bit.ly/MuzejVukaiDositeja

O zbirci
http://bit.ly/ZbirkaVukiDositej

06/08/2026

🗡 КАКО НЕГОТИН БРАНЕЋИ, ПОГИБЕ ХАЈДУК ВЕЉКО ⚔️

С једном се војском тукао, а двије су три обилазиле да му зађу с леђа; и тако он уступи и измичући се пред Турцима дође у Неготин. Ту ноћ изиђе опет из Неготина те удари на Турке; но Турци се одрже. И тако се послије неколико дана сваки дан изилазио у поље и са неисказаном раброшћу тукао се с Турцима, но Турци се утврде и пограде шанчеве око Неготина. Тако једно јутро (први дана мјесеца августа) изиђе у један мали шанац, и на табљама стане наређивати и казивати како ће се нешто заградити и поправити што су турски топови били развалили; а турски га тобџија загледа, па потегне из топа, те га удари испријека просред плећа и тако га прекине и разнесе да ништа више није могао рећи до "Држ—", и с том половином ријечи падне мртав на земљу. Како он тако падне, момци његови, који су онђе били око њега, одмах узму некакве траве што је за коње била донешена и онђе се десила, те га покрију да га људи не виде; и ако је до мрака ту лежао мртав, а увече га брат његов Милутин с момцима узме те га изнесе из шанца и сарани код цркве. Залуду су тако смрт његову крили: војска одма повиче да се више не може држати у Неготину, него да се мора бјежати макар како. И тако Срби пети дан послије његове смрти оставе Неготин и побјегну у Пореч. Потом одмах сав онај крај, а мало послије и сва Србија, позна да Вељка нема. (Вук Стеф. Караџић, Житије Ајдук-Вељка Петровића, Даница, Забавник за годину 1826)

Сцена из епизоде "Господар Вук" телевизијске серије "Вук Караџић", у продукцији Телевизије Београд, из 1987. године. Улоге: Бранислав Лечић као Хајдук-Вељко Петровић.

Свечано отварање изложбе ОПИСИВАЊЕ НЕОПИСИВОГ - Слике у служби речи, четвртак, 6. август у 18 часова.Улаз слободан! Добр...
05/08/2026

Свечано отварање изложбе ОПИСИВАЊЕ НЕОПИСИВОГ - Слике у служби речи, четвртак, 6. август у 18 часова.
Улаз слободан! Добро дошли!

🏃‍ Распуст у музеју 🏃КО ЖИВИ У СТАРОЈ КУЋИ?Када: Петак, 7. август у 11 часоваУзраст: од 7 до 10 годинаКућа у којој се да...
05/08/2026

🏃‍ Распуст у музеју 🏃
КО ЖИВИ У СТАРОЈ КУЋИ?
Када: Петак, 7. август у 11 часова
Узраст: од 7 до 10 година

Кућа у којој се данас налази Музеј Вука и Доситеја стара је више од 250 година и представља најстарију сачувану стамбену зграду у Београду. Одгонетајући намену некада уобичајених, а данас чудних и заборављених предмета, деца ће откривати како је изгледала свакодневица у 18. i 19. веку – где се кувало, шта се јело и пило, шта се облачило, где се одмарало, а чиме су се деца играла? У практичном делу радионице оживећемо ликове старе вароши – неко ће бити дефтедар, неко трговац, писмоноша, путник... О својим ликовима деца ће писати, цртати их, по жељи и глумити, а њихови радови ће на крају бити обједињени у заједнички пројекат ‒ малу дечју историју зграде Музеја Вука и Доситеја. Радионица је део традиционалног програма 🏃‍Распуст у музеју🏃и намењена је деци узраста од 7 до 10 година. Број места је ограничен, па вас молимо да се пријавите на адресу [email protected]. Пријава важи искључиво уз повратни одговор, односно потврду о евидентираној пријави.

Добро дошли!

Свечано отварање изложбеОПИСИВАЊЕ НЕОПИСИВОГ - Слике у служби речиЧетвртак, 6. август у 18 часоваУлаз слободан!Ауторка и...
04/08/2026

Свечано отварање изложбе
ОПИСИВАЊЕ НЕОПИСИВОГ - Слике у служби речи
Четвртак, 6. август у 18 часова
Улаз слободан!

Ауторка изложбе Милица Јовановић Тањевић служила се идејама и принципима Кандинског и Шејке, попут трансцендентне стварности изнад свакодневног искустваа, да би креирала композиције кроз облике који су настали у скривеној свести. Она у серији радова истражује дуалност људског бића и скривене путеве нематеријалног света кроз апстраковане органске облике из подсвести. Графике, уља на платну и видео радови на овој изложби престављају једнако уметнички осврт и тумачења појединих речи и појмова које је Вук Караџић сакупљао и потом објавио у свом првом Српском рјечнику из 1818. године. На свечаном отварању, у башти Музеја Вука и Доситеја, наступиће челисткиња Душа Јовановић. Изложба Милице Јовановић Тањевић биће отворена за публику у Оџаклији Музеја Вука и Доситеја до недеље 23. августа.

Добро дошли!

За уски круг познавалаца није тајна да владика Петар II Петровић Његош није имао, најблаже речено, лепо мишљење о Досите...
03/08/2026

За уски круг познавалаца није тајна да владика Петар II Петровић Његош није имао, најблаже речено, лепо мишљење о Доситеју Обрадовићу и његовом делу. Зашто је творац "Горског вијенца" и "Луче микрокозма" устао на писца "Совјета здраваго разума" и "Живота и прикљученија" тема је стручних радова. Без намере да отварамо непотребну полемику на ову тему, изнова вам пружамо прилику да прочитате Његошево писмо кнезу Милошу Обреновићу, у оригиналу писано славеносрпским, овде дато "модерним правописом са свим оригиналним изразима и грешкама". Неопходно је додати да се кнез Милош на овај владикин предлог оглушио, те да штампање Доситејевих дела у Србији никада није било забрањено.
"Тријесте, 3-га августа 1837.
Ваша Свјетлост,
Има неколико данах да се бавим овди у Тријесту чекајући прилике отправити се у Црну Гору, и баш на два три дни пријед мојега одласка допадну ми однекуд у руке сочиненија покојнога Обрадовића, препечатана у типографији Ваше Свјетлости. Ја сам се тому веома удивио и зачудио како се допустило то у Вашу типографију препечатат, у типографију из које су дужни источници слатки и питателни у народ православни истјецати, а не горки и отровни.
Свјетљејши Књаз, то је јавно подруганије с благочестијем, које је корен шчастија славенскога садашњега и будућега. Ја знам истинито да Ваша Свјетлост, како се у друге ствари умно владате, тако бисте и онај разврат од својега народа удаљили да Вам нијесу ту ствар наопако представили Ваши служитељи, којизи то зло сјеме нијесу намјеравали и посијали на штету благочестија ни иза шта другога до из сопственога интереса.
Такви случај мене принуждаје молити Вас покорњејше да заповиједите вишеречена сочиненија не пуштати из Ваше типографије и да их забраните у Ваше књажевство свакоме читати и имати, као што и друга сва правитељства зла и развратна сочиненија запрећују.
Ја просвјешченије љубим, но оно просвјешченије које је полезно нашему народу, које је сообразно данашњијем опстојатељствама нашијема и којега је темељ благочестије; а просвјешченије развратно, којему су зли основи учињени на подруганије светиње славенске нити ја љубим нити ће ниједан управомисљашчи Славјанин.
Ја бих Доситеја почитова да је умио свој дар душевни обратити у корист нашега народа, али га обратити није умио, и зато га презирем како човјека који није видио у што се садржи срећа народа, што ли му може причинити несрећу, и како човјека који је био некоме подло орудије подсмјејанија над благочестијем.
Впрочем поздрављајући Вас љубезњејше имам срећу бити с високопочитанијем
Ваше Свјетлости предањејши слуга владика црногорски П. Петрович Његош"
(Милан Ракочевић, Његошева осуда Доситеја, Гласник бр. 5, Одјељење умјетности ЦАНУ, 1984)

🥁 ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ! 🥁ЧУЈТЕ и почујте! Чинимо пажљивом поштовану публику да се код нас ове седмице приређују, не један не...
03/08/2026

🥁 ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ! 🥁

ЧУЈТЕ и почујте! Чинимо пажљивом поштовану публику да се код нас ове седмице приређују, не један него два ексвизитна догађања!
🥁Прво догађање је у четвртак, 6. Аугуста у 18 сахата када има се одржати посебан оказион — отворење изложбе ОПИСИВАЊЕ НЕОПИСИВОГ - Слике у служби речи! Погледајте изложбу која пружа поштованима прилику видети чудесни духовни свет дела ликовних сликарке овдашње Милице Јовановић Тањевић. Дођите и не пропустите ексвизитан програм свечаног отворења!
🥁 Потом похитајте, пак у петак 7. Аугуста у 13 сахата дечицу своју доведите на радионицу КО ЖИВИ У СТАРОЈ КУЋИ? Како се живело у древном здању Доситејева лицеја пре него је тиме постао, моћи ће уз забаву и игру ваша дечица научити! За учествовање најподобније деци узраста од 7 до 10 година. Учествовање је неизоставно пријавити на [email protected]. Доведите дечицу радости и смеја њиховог ради! Дођите и не промашите прилику!
🥁 Молимо поштовану публику да нас удостоје својом посетом и изволе поклонити нам поверење где ћемо труда уложити и поштоване посетитеље задовољити! Управа Музеума нада се великој посети заитересованог грађанства! Јављено!

02/08/2026

🌩️ ИЛИЈН ДАН 🌩️

Од Светог Илије сунце све милије - народна пословица
У народу се нашему мисли и говори да свети Илија управља громовима (гдјекоји још кажу да трчи по небу на колима, па од оне лупе постаје грмљава); за то се он и зове у народнијем пјесмама громовник. Кад гром удара, онда кажу да свети Илија по заповијести Божијој гађа ђаволе („узврдао се као ђаво испред грома“); за то говоре да се не ваља крстити кад гром пуца, да не би ђаво у невољи побјегао под крст у који гром не ће ударити. Што је у пушке и у топа тане, оно је (као што народ мисли и говори) у грома стрјелица: кад гром гдје удари, она отиде у земљу, а послије неколико година изиђе на земљу, па је онда многи нађу (камен бјелутак колико велики орах, глатко затесан са многијех страна те су на њему постали многи углови), и оставе је или носе уза се, као какву амајлију (ваља да од грома?). Многи, особито дјеца, кад чују први пут од године да загрми, ваљају се по земљи, да их оне године леђа не боле. (Вук Стеф. Караџић, Живот и обичаји народа српскога, Беч, 1867)

Сцена из филма "Марш на Дрину" у продукцији Авала филма, из 1964. године. Улоге: Бранислав 'Цига' Јеринић као Алекса.

ВУКОВ РЈЕЧНИК од А до ШЧ као...ЧАЛАБРЦНУТИ, нем, v. pf. anbeißen, gusto: Иди, Кокане, ено за вратима чабар вина и печена...
02/08/2026

ВУКОВ РЈЕЧНИК од А до Ш

Ч као...

ЧАЛАБРЦНУТИ, нем, v. pf. anbeißen, gusto: Иди, Кокане, ено за вратима чабар вина и печена свиња, и шавољ ваљушака покривен сламом да се не натруни, те чалабрцни мало док ручак доспије (у приповијеци). (Вук Стефановић, Српски рјечник, Беч 1818)

Мудрости јеромонаха Доситеја Хоповског: Б (буки друго)Богатство најбоље, које бог може дати људима, јесте разум добар. П...
01/08/2026

Мудрости јеромонаха Доситеја Хоповског: Б (буки друго)

Богатство најбоље, које бог може дати људима, јесте разум добар. Послушај што ћу рећи. Боље јесте имати целу памет, него цело тело, зашто нека је један чловек без очију, а други без ногу, може им се наћи лекарија: нека слијепи хромога носи, а хроми слијепому нека каже пут - ето обојици и ноге и очи! Ма плачи за безумним, зашто њему је све на штету: и ноге, и очи, и руке и прочаја. Ма само полезна му јесте смерт, да се не мучи! Обаче најкрајње безумије јесте кад чловек што не зна а претенди да зна и хоће да га други штима што он не мерита. Не весели се чадом лијепим а беспаметним, него их наказуј и често им казуј што је једна Црногорка учинила својему сину који беше утекао с боја и издао своју дружину: узе његову пушку, пак му с њом разби главу, говорећи: „Умри, хрђо, како не ваља, кад нећеш да живиш како ваља!” (Доситејева Ижица, из неких јелиногреческих књига собранаја и на прости славјаносербски јазик исписанаја, 1770)

Ја бих му и ону другу ногу пребио...Познато је да је Вук имао једну ногу болесну, тако да се уметном дрвеном служио. Нар...
31/07/2026

Ја бих му и ону другу ногу пребио...

Познато је да је Вук имао једну ногу болесну, тако да се уметном дрвеном служио. Наравно да је тешко ишао. Једаред је Вук био код Јована Берића у Будиму у посети и седне с њим на канапету. Вук, кад је седео, увек би своју дрвену другу испречио и метнуо до себе на страну. У то време дође стари Лазаревић, бивши трговац у Пешти, но који пре тога бијаше у имању ослабио, да посети Берића. Берић је био веома шаљив, а знао је како "православни" Лазаревић о Вуковој азбуци мисли. Лазаревић ипак није Вука лично познавао. Берић у један мах запита старца: "А што би сте урадили Вуку за његово Ј?" Лазаравећ се није дуго промишљавао, него знајући да Вук има само једну (здраву) ногу, одговори одлучно: "Ја бих му и ону другу ногу пребио." Берић удари у смех, а Вук повиче у шали: "Та немојте забога, онда нећу моћи ни ходати." Сад Лазаревић погледи Вука поближе пак, видећи код њега дрвену ногу, поцрвени, па онда промумла: "Е, шта ћу вам ја, немојте нам у цркву дирати." (Из књиге Живот Јована Суботића, Аутобиографија, Нови Сад, 1902)

Вукова штака, штап и штула, дрво, слоновача и кожа, Беч, XIX век. Ови драгоцени предмети из Вукове оставине чувају се и изложени су на сталној поставци нашег Музеја.

Address

Gospodar Jevremova 21
Belgrade
11000

Opening Hours

Tuesday 10:00 - 18:00
Wednesday 10:00 - 18:00
Thursday 12:00 - 20:00
Friday 10:00 - 18:00
Saturday 12:00 - 20:00
Sunday 10:00 - 18:00

Telephone

+381112625161

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Muzej Vuka i Dositeja posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Museum

Send a message to Muzej Vuka i Dositeja:

Shortcuts

Share

Category