Tradicionalna Srbija

Tradicionalna Srbija Predstavljamo orginalne predmete materijalne kulture Balkana, neprocenjive lepote i vrednosti.

Рече Dragoljub Gajić Gaja:После пионира фотографије у Београду, попут Гантенбајна, Ане Фелдман и оба Анастаса, у бележењ...
07/06/2026

Рече Dragoljub Gajić Gaja:
После пионира фотографије у Београду, попут Гантенбајна, Ане Фелдман и оба Анастаса, у бележењу Београђана и београдског амбијента убрзо им се прикључује и наредна генерација фотографа: Панта Христић, Петар Јовановић, Никола Лекић, Лазар Лецтер... Премда је Београд у то време мала варош, а израда фотографија скупа и самим тим привилегија имућнијих, сталних и путујућих фотографа је све више, уз приметно удруживање и раздруживање у свим комбинацијама: те Лекић и Лецтер, па Лекић и Живковић, Живковић и Антонијевић, онда свако за себе...
С обзиром да је и штампање дневних и периодичних новина у замаху, атељеи лагано и стидљиво почињу да користе предности оглашавања. Првобитни огласи мени лично и нису посебно занимљиви, али овај ми је заокупио пажњу као веома живописан и изузетно документаран:
„Нов елегантно намештени ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ,
Кнез Михајлова улица, на земљишту покојног Димитрија Величковића...
Част је доле потписаних јавити поштованом грађанству да смо подигли фотографски атеље, уредили га по најновијем фазону и отпочели снимања.
У нашем салону радићемо слике у разним величинама, као кабинетске, облонг, будоар, слике у природној величини и формата обичног за албуме. Исто тако извршиваћемо и снимања која спадају у врсту целе архитектуре. Осим тога, на захтевање и жељу поштоване публике и надлежне власти, снимићемо поједине знаменитије грађевине, пределе и вароши. Такође ће се израђивати колориране слике у разном облику.
У нашем салону има одвојена соба за господу, исто тако и за госпође и госпођице, у којима ће се моћи преоблачити и фризирати. Речју, прибавили смо сваку удобност. Наша ће главна брига бити да на време слике буду готове и зато, не плашећи се никаквих сметњи, учтиво молимо поштовану публику да нас изволи својом обилатом посетом почаствовати.
Лекић и Живковић
Београд, 1881.“
П.С. Ја лично волим епоху у којој живим, ал да ми неко понуди времеплов на пола сата, одабрао бих да одлепршам директно у неки од ових атељеа, завирим у ту собу у којој се даме... чешљају и успут мазнем један штос картонки па таман завршио у Главњачи.
(Био једном један Београд)

Danijela Simonovic Mitic, браво Данијела! ПС. не знам 8 појмова, а ти?
07/06/2026

Danijela Simonovic Mitic, браво Данијела! ПС. не знам 8 појмова, а ти?

Розета на старо-пољском инструменту званом Сука, 1895. год. (Друштво љубитеља историје)
07/06/2026

Розета на старо-пољском инструменту званом Сука, 1895. год. (Друштво љубитеља историје)

Рече Бојан Ристић:И најмања биљка са јаким кореном се не плаши олујног ветра!Слободну вољу је Бог дао човеку да бира как...
07/06/2026

Рече Бојан Ристић:
И најмања биљка са јаким кореном се не плаши олујног ветра!
Слободну вољу је Бог дао човеку да бира како ће да живи, где и са ким, шта ће да ради у животу, али неке ствари су део нас. Од рођења, део нашег кода и неизбрисиве за вечност.
Идентитет је непроменљиви део свакога од нас. То је наш штит који својом енергијом испуњава наше биће. Корени наши говоре кроз векове.
Једна пробуђена кап крви у стању је да обузме целог човека и направи живу ватру.
Тада сећања, искуства и знања предака почну да струје нашим венама.
Данашњи модерни, а ипак жалосни и болесни трендови на сваком кораку смислено и намерно раде све на смањењу значаја идентитета. Свака идеја прослављања, неговања или практиковања неког дела идентитета се напада, извргава руглу и гура у страну као нешто срамотно.
Родољубље, тако дивна дубокоумно српска реч, замењена је синонимом национализам, а затим од психички оштећених људи (99% са високим звањима савременог образовања) обележена као губава.
Ипак....тај идентитет је преживео многа зла, преживеће и ова савремена.
Јачи је залог предака у нама него што је жеља "просвећених европских и светских схватања" да униште српски идентитет, а и врањски.
Ми настављамо континуитет, а они ће испарити у тренутку времена, јер...
И најмања биљка са јаким кореном се не плаши олујног ветра!

Хомољски мотиви у Кучеву. (Драган Парађина)
06/06/2026

Хомољски мотиви у Кучеву. (Драган Парађина)

Српска народна ношња из Ужица, Златиборски крај, Западна Србија. К.У.Д Севојно. (Стефан Ивановиќ)
06/06/2026

Српска народна ношња из Ужица, Златиборски крај, Западна Србија. К.У.Д Севојно. (Стефан Ивановиќ)

Руски сликар Vasily Dmitrievich Polenov (1844 – 1927) и његова слика „Црногорка“, из 1876. год. (Etnoistorija Crne Gore,...
06/06/2026

Руски сликар Vasily Dmitrievich Polenov (1844 – 1927) и његова слика „Црногорка“, из 1876. год. (Etnoistorija Crne Gore, i drugo)

Брачни пар Лекић, сликано 1926. год. (Etnoistorija Crne Gore, i drugo)
06/06/2026

Брачни пар Лекић, сликано 1926. год. (Etnoistorija Crne Gore, i drugo)

Женска ношња из Призрена.
06/06/2026

Женска ношња из Призрена.

Влашка легенда Алексанадар опинкару (опанчар) из Кучева, његов син је Љуба Кржан. Био је јако способан и шаљивџија, свој...
06/06/2026

Влашка легенда Алексанадар опинкару (опанчар) из Кучева, његов син је Љуба Кржан. Био је јако способан и шаљивџија, своју робу је рекламирао фрулом и духовитим досеткама. (Paun Es Durlić)

Address

Belgrade
11000

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Tradicionalna Srbija posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Museum

Send a message to Tradicionalna Srbija:

Shortcuts

Share

Category