07/06/2026
Рече Dragoljub Gajić Gaja:
После пионира фотографије у Београду, попут Гантенбајна, Ане Фелдман и оба Анастаса, у бележењу Београђана и београдског амбијента убрзо им се прикључује и наредна генерација фотографа: Панта Христић, Петар Јовановић, Никола Лекић, Лазар Лецтер... Премда је Београд у то време мала варош, а израда фотографија скупа и самим тим привилегија имућнијих, сталних и путујућих фотографа је све више, уз приметно удруживање и раздруживање у свим комбинацијама: те Лекић и Лецтер, па Лекић и Живковић, Живковић и Антонијевић, онда свако за себе...
С обзиром да је и штампање дневних и периодичних новина у замаху, атељеи лагано и стидљиво почињу да користе предности оглашавања. Првобитни огласи мени лично и нису посебно занимљиви, али овај ми је заокупио пажњу као веома живописан и изузетно документаран:
„Нов елегантно намештени ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ,
Кнез Михајлова улица, на земљишту покојног Димитрија Величковића...
Част је доле потписаних јавити поштованом грађанству да смо подигли фотографски атеље, уредили га по најновијем фазону и отпочели снимања.
У нашем салону радићемо слике у разним величинама, као кабинетске, облонг, будоар, слике у природној величини и формата обичног за албуме. Исто тако извршиваћемо и снимања која спадају у врсту целе архитектуре. Осим тога, на захтевање и жељу поштоване публике и надлежне власти, снимићемо поједине знаменитије грађевине, пределе и вароши. Такође ће се израђивати колориране слике у разном облику.
У нашем салону има одвојена соба за господу, исто тако и за госпође и госпођице, у којима ће се моћи преоблачити и фризирати. Речју, прибавили смо сваку удобност. Наша ће главна брига бити да на време слике буду готове и зато, не плашећи се никаквих сметњи, учтиво молимо поштовану публику да нас изволи својом обилатом посетом почаствовати.
Лекић и Живковић
Београд, 1881.“
П.С. Ја лично волим епоху у којој живим, ал да ми неко понуди времеплов на пола сата, одабрао бих да одлепршам директно у неки од ових атељеа, завирим у ту собу у којој се даме... чешљају и успут мазнем један штос картонки па таман завршио у Главњачи.
(Био једном један Београд)
