22/01/2026
130 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА САВЕ ШУМАНОВИЋА
На данашњи дан,22. јануара 1896.године, рођен је Сава Шумановић, један од наших највећих сликара, који су обележили епоху модернизма на овим просторима. Сава Шумановић је рођен у Винковцима, у породици Милутина Шумановића и мајке Персиде, рођене Тубић.На основу разговора са Персидом Шумановић „Илустрована Политика“ пише о рођењу Саве Шумановића 15.маја 1984.године: „Кад је Перса Шумановић родила здраво мушко дете,лекар Ђорђе Милашиновић је поздравио породиљу овим речима: „ Мучила си се три дана и три ноћи, али син ће бити прави делија. Погледај му само плећа и руке . Са срећом јуначино наша.(..) Сина је родила и дала му име Сава, име свог оца Саве Тубића.“ Отац Саве Шумановића, Милутин, био је у то време управник Шумског котара у Винковцима.Након Милутиновог превременог пензионисања, породица Шумановић се вратила у Шид.У Шиду је Сава Шумановић провео детињство и завршио основну школу, а затим и Реалну гимназију у Земуну. Студије сликарства је завршио у Загребу,у класи професора Отона Ивековића и Клемента Менција Црнчића. Етапе даљег Шумановићевог рада поклапају се са местима његовог боравка:Загребом, Паризом и Шидом. Загребачки период обухвата Шумановићево школовање, затим самостални рад, утицај немачког експресионизма и библијске теме. У париском периоду Шумановићева уметност досеже пун сјај и снагу. То су године посткубизма, конструктивног експресионизма боје, облика и геста, док је шидски период обележио поетски реализам.Сликарство Саве Шумановића развијало се између две естетике које је сам формулисао-једну на почетку, а другу на крају свог стварања.У српској уметности нико није оставио толико посткубистичких дела као Сава Шумановић, док је нека од својих капиталних дела насликао у Шиду током последње деценије свог живота и рада. У Паризу је Шумановић боравио у више наврата између 1920 и 1930.Становао је на неколико адреса на Монпарнасу, где су живели и стварали уметници са свих страна света. Врло брзо се укључио у уметнички круг Монпарнаса.Дружио се са Жилом Паскином, Којонагијем, Крогом. Усавршавао се на Академији Андре Лота(Andre Lhote),где се упознаје са кубизмом и конструктивизмом.Сликао је углавном париске пределе и актове за које су му позирали тада познати париски модели Кики и Ајша.Редовно је излагао на Салону независних и Јесењем салону.Учествовао је у осликавању ступца у култној кафани „La Coupole“.На Салону независних изложио је „Пијану лађу“1927.године која је репродукована следеће године на насловној страни фебруарског броја угледног ликовног часописа „La Cropouillet“. Заувек је напустио Париз 1930.године и вратио се у Шид где настаје последњи, веома значајан шидски период његовог стварања. По повратку у Шид није много сликао. Започео је нека платна која је касније дорадио. 1932. године почиње да ради свој циклус актова, „Црнке из Париза“, двадесетак актова које ради по скицама из Париза. Већ следеће, 1932. године радисвој циклус „Шидски сокаци“, тридесетак пејзажа рађених на тему светла.Од 1935 до 1938. године углавном се посветио свом циклусу „Шидијанке“ или како их је сам уметник назвао „Купачице“. За овај циклус позирала му је плавокоса Ема,једини модел који је имао у Шиду.Потпуно се посветио свом раду,овладао је технологијом прављења боја, дошао до сопственог уметничког стила који је назвао „како знам и умем“.Током последње деценије насликао је 600 слика.Светлост Срема, колорит, предели око Шида, шидске улице, путеви, снег у Шиду и расцветале баште, људи који обављају свакодневне послове или одмарају, цвеће из баште његове мајке највећа су инспирација уметника.. Сава Шумановић је ухапшен у раним јутарњим сатима 28.августа 1942 године током усташке акције Виктора Томића и заједно са 120 Шиђана стрељан у Сремској Митровици 30.августа 1942.године.Иза себе је оставио опус од око 1400 дела изведених различитим техникама од којих је 867 каталошки обрађено. Током живота приредио је шест самосталних изложби и учествовао у свим значајнијим изложбама југословенског сликарства у земљи и иностранству . Десет година након трагичне смрти сина Персида Шумановић је поклонила Општини Шид легат од 417 дела свог сина и породичну кућу да се оснује Галерији слика“Сава Шумановић“ у Шиду.По жељи Персиде Шумановић након њене смрти породична кућа у којој је Шумановић провео детињство и последњих дванаест година живота је реконструисана за потребе меморијалног музеја.Данас је то Спомен кућа Саве Шумановића.Отворена је за посетиоце октобра 1982. године.Сталну поставку чине атеље, породични намештај, фотографије и лични предмети.Проглашена је за културно добро од великог значаја 1991.године.
Сава Шумановић, 1939, копија фотографије, ГССШ